Vizualizacija u sportu

Vizualizacija, kreiranje "mentalnih slika" ili "mentalno vežbanje" je jedna od najčešćih i najvažnijih psiholoških tehnika koje vrhunski sportisti koriste u treningu kako bi kvalitet svog izvođenja podigli na viši nivo.

Jedan od najboljih fudbalera u istoriji Ronaldinho  je, u intervjuu za The New York Times, rekao:

"When I train, one of the things I concentrate on is creating a mental picture of how best to deliver that ball to a team mate, preferably leaving him alone in front of the rival goalkeeper. So what I do, always before a game, always, every night and every day, is try and think up things, imagine plays, which no one else will have thought of, and to do so always bearing in mind the particular strengths of each team-mate to whom I am passing the ball. When I construct those plays in my mind I take into account whether one team-mate likes to receive the ball at his feet, or ahead of him; if he is good with his head, and how he prefers to head the ball; if he is stronger on his right or his left foot. That is my job. That is what I do. I imagine the game."

Wayne Rooney  takođe koristi ovu tehniku u treningu i u pripremi za utakmice i kaže:

"The more you do it, the more it works. You need to know where everyone is on the pitch. You need to see everything."

I naš Emir Bekrić shvata koliko je mentalni trening važan za napredak i postizanje vrhunskih rezultata i u razgovoru sa novinarkom Olgicom Nikolić otkriva da je vizualizacija deo njegovog rituala pred svaku trku. Emir kaže:

"Svaku trku, na svakom takmičenju, istrčim dan pre zagrevanja. U glavi, po milion puta. I to toliko uverljivo da sam, tako zatvorenih očiju, u tišini mojih misli, u stanju da osetim vetar u kosi, bukvalno svaki dodir sprinterica i tla, zamahe rukama... Ulazim u startni blok, čujem znak za početak, krećem, brojim korake, preskačem prepreke, ulazim u ciljnu ravninu... Kao da sedim u bioskopu i gledam film. Kada tu stvari posložim na svoje mesto, posle telo samo radi po već dobijenim komandama i ponavlja već viđene scene. Zvuči šašavo, ali pomaže."

Pa, hajde da vidimo šta je vizualizacija, po kojim principima ona radi i na koji način i u čemu vam ova tehnika može pomoći. 

Sportski psiholozi vizualizaciju definišu kao "doživljaj koji oponaša realno iskustvo i uključuje kombinovanje različitih senzornih modaliteta u odsustvu stvarnih percepata" (Cumming & Ramsey, 2009, str.5).

To znači da vizualizacija nisu samo nekakve "slike u glavi", niti je u pitanju "sanjarenje", nego je vizualizacija doživljaj koji odgovara stvarnosti. To znači da svim čulima možete da vidite, čujete i osetite događaje koji se "dešavaju u vašoj glavi" kao da su stvarni. 

Kada učimo neku veštinu ćelije u našem mozgu formiraju veze sa drugim ćelijama, a te veze se ojačavaju tako što velikim brojem ponavljanja određenih radnji podstičemo stvaranje mijelina. Što više vežbamo, to naš mozak proizvodi više mijelina i veze između ćelija postaju snažnije i otpornije. Što su veze između ćelija jače, bolji smo u onome što radimo. Ali, kakve to veze ima sa vizualizacijom? Naučnici su utvrdili da se nervni putevi koji se aktiviraju kada izvodimo neki pokret, aktiviraju i kada samo zamišljamo da taj pokret izvodimo. Ovaj fenomen naziva se funkcionalna ekvivalentnost. Dakle, i zamišljanjem da obavljamo određenu aktivnost podstičemo stvaranje veza između ćelija u mozgu, odnosno učimo ili usavršavamo izvršavanje pokreta. Aktivacija nervnih puteva tokom zamišljanja nije toliko snažna kao kada zaista izvodimo pokret i zato vizualizacija ne može u potpunosti da zameni trening ali je veoma korisna pomoćna tehnika za učenje novih veština i tehnika izvođenja i "doterivanje" i usavršavanje već naučenih veština. Vizualizacija je naročito korisna u situacijama kada zbog povrede ili zbog bolesti niste u mogućnosti da trenirate. Korišćenjem vizualizacije u ovim situacijama možete skratiti vreme potrebno za povratak u željenu formu. 

Tehnika vizualizacije može pomaže i u podizanju samopouzdanja. Prema Bandurinoj teoriji samoefikasnosti vikarijansko iskustvo je jedan od bitnih činilaca vere u spostvene mogućnosti. Sposobnost da vidimo sebe kako postižemo uspeh i uspeh drugih ljudi iz našeg okruženja pozitivno deluju na naše samopouzdanje. Nije slučajno što su naši teniseri počeli da nižu uspehe nakon Novakovog proboja u svetski vrh, i nije slučajno što danas naši atletičari govore da su ih uspesi njihovih kolega inspirisali i ojačali im veru u sopstvene mogućnosti. Zamišljanje da uspešno obavljate aktivnost koja vam inače zadaje probleme može pomoći da ojačate veru u sebe i može vas motivisati da nastavite da radite još više.

Kao deo predtakmičarske rutine tehnika vizualizacije pomaže vam da se bolje fokusirate na zadatak koji se nalazi pred vama, da podignete samopouzdanje ali i da regulišete fiziološku pobuđenost organizma. Ranije pripremljeni scenario vizualizacije vam može pomoći da se relaksirate ili da po potrebi podignete nivo fiziološke pobuđenosti. 

Korišćenje vizualizacije pomoći će vam da dobro isplanirate i da se pripremite za različite događaje koji se mogu desiti tokom takmičenja. Zamišljanje različitih ishoda ili različitih varijanti nekog događaja podstiču vas na pronalaženje različitih rešenja za probleme sa kojima se možete suočiti i uspešnim rešavanjem tih situacija pomoću tehnike vizualizacije bićete pripremljeni za ono što vas očekuje. 

Kao i sve veštine tehnika vizualizacije se uči i treningom usavršava. Zato je važno da ukoliko ranije niste pokušavali da primenjujete ovu tehniku u treningu vežbanje započnete sa jednostavnijim zadacima. Sportisti za to najčešće koriste neki od rekvizita, predmeta ili deo opreme koji svakodnevno upotrebljavaju. Kada su u stanju da prizovu sliku, osete teksturu i miris predmeta i zvuk koji proizvodi i kada dobro kontrolišu jasnoću i trajanje mentalne predstave predmeta, tek onda prelaze na "zamišljanje" složenijih pokreta. Kada usavršite tehniku vizualizacije bićete u stanju da, kao Emir, istrčite trku u svojoj glavi kao da se ona zaista dogodila. To se neće dogoditi preko noći. Dakle, da bi savladali tehniku vizualizacije potrebno je vreme, strpljenje i svakodnevni trening koji ne mora da bude dug (dovoljno je da vežbate svaki dan 15-ak minuta) ali treba da bude kvalitetno urađen sa punom koncentracijom.

Trudite se da tokom vežbanja tehnike vizualizacije u doživljaj uključite sva čula. Npr. košarkaši mogu da "prizovu" iz pamćenja miris dvorane, osećaj koji imaju dok drže loptu u rukama, osećaj koji imaju kad lopta napušta ruku prilikom šuta, škripu patika, zvuk koji se čuje kada lopta udara o parket, zvuk lopte koja čisto prolazi kroz obruč, navijanje publike, mogu da osete kako se kreću po terenu ili odvajaju od tla u momentu kada upućuju šut itd. Uključivanjem svih čula pojačaćete doživljaj i vizualizacija će biti efikasnija.

Neka ono što zamišljate bude što realnije i neka odgovara stvarnom životu što je više moguće. Zamišljajte poznato okruženje (dvoranu u kojoj trenirate ili u kojoj ćete se takmičiti) i realne događaje ali sa pozitivnim ishodom. Trudite se da vaše vizualizacije budu pozitivne!

Takođe, možete primenjivati različite perspektive. Možete kao Emir "videti sebe kao u bioskopu". Ovakvu perspektivu psiholozi nazivaju spoljašnja. Pod unutrašnjom perspektivom podrazumeva se doživljavanje svih senzacija koje se mogu doživeti tokom izvođenja neke radnje. Spoljašnja perspektiva vizualizacije je efikasnija za sportove otvorenih motornih veština poput kolektivnih sportova sa loptom ili tenisa, a unutrašnja perspektiva vizualizacije je efikasnija za sportove zatvorenih motornih veština kao što su sportska i ritmička gimnastika i skokovi u vodu. Neki sportovi ili discipline se nalaze "na pola puta", pa tako u skoku u vis, na primer, primenjujemo i zatvorene i otvorene motorne veštine. Takođe, servis u tenisu, šutiranje penala u fudbalu ili izvođenje slobodnih bacanja u košarci su zatvorene motorne veštine. Zato je najkorisnije da savladate i unutrašnju i spoljašnju perspektivu vizualizacije, igrate se i primenjujete onu koja vama najviše odgovara.