Psihološki momentum u fudbalu

Pre mesec dana u u finalu kupa Holandije igrali su čuveni Ajax i autsajder Zwolle. Očekivano, utakmica je za Ajax počela veoma dobro. Van Rihjn je već u 3. minutu postigao gol, a onda se dogodilo ovo:

Sudije su prekinule meč. Utakmica je nastavljena posle tridesetak minuta. U nastavku su oba tima su bila na terenu ali fubal je igrao samo jedan – Zwolle. Ređali su se golovi. Jedan, dva… pet! Zwolle je uspeo da ostvari ono što im nije pošlo za rukom (ili nogom) 1928. i 1977. Osvojili su prvi veliki trofej u istoriji kluba. Da li bi ishod bio drugačiji da utakmica nije prekinuta?

Proteklog vikenda završena je i izuzetno neizvesna sezona u Premijer ligi. Liverpool je remijem protiv Crystal Palace-a u pretposlednjem kolu praktično servirao trofej “Građanima”. [Nije da mi nije drago, ako ništa, a ono zbog svih naših i bivših naših “Sitijevaca”. :)] Vodio je Liverpool 3:0 sve do 78. minuta, i onda… Loša komunikacija u obrani, igrač ostaje nepokriven i uz malo sreće Crystal Palace poentira. Potom igrači Liverpoola slabo reaguju u korner situaciji i otvaraju kontru protivniku. Rezultat je novi gol za Crystal Palace. I taman kad se Rodgers (Da li je najbolji menadžer Premijer lige mogao i trebao ranije da reaguje?) spremao da uvede još jednog defanzivca kako bi sprečio rezultatsku katastrofu “Crveni” primaju još jedan gol. Snovi o tituli su raspršeni za desetak minuta! Šta se dogodilo? Kako je i zašto Liverpool ispustio sigurno vođstvo?   

   

Psihološki momentum je još jedan od fenomena o kojem govore svi – fudbaleri, treneri, sportski komentatori i navijači. Kada igrate ili posmatrate fudbalsku utakmicu lako možete da prepoznate i osetite njenu dinamiku. U određenom vremenskom periodu jedan tim napada. Lopta kao da je teledirigovana ide od jednog do drugog igrača, preciznim dodavanjima igrači težište igre pomeraju na protivničku polovinu terena, lako se kreću, uspešno zavaravaju protivnika, donose mudre odluke i kao rezultat stvaraju šanse za postizanje pogotka. Potom se situacija menja. Protivnički tim uspeva duže da drži loptu u svom posedu, osvaja deo po deo terena i na kraju težište igre prebacuje na suprotnu stranu. Ovako izgleda tok jednog sasvim uobičajenog fudbalskog meča. Fudbalska utakmica najčešće liči na plimu i oseku. Ne može jedan tim da igra potpuno istim intenzitetom tokom čitavih 90 minuta, ne može jedan tim stalno da napada, niti je moguće da se kvalitet igre jednog tima kontinuirano samo podiže od dobro, ka bolje, do najbolje i sudija svira kraj. Faze napadačke i odbrambene igre će se tokom utakmice mnogo puta smenjivati. Kada će tim napadati, a kada će se braniti i koliko će te faze trajati zavisi od mnogo faktora. Dinamika utakmice zavisiće od odnosa snaga suprotstavljenih timova, od tehničkih kvaliteta igrača koji učestvuju u utakmici, taktike koju je trener pripremio za određeni meč, sposobnosti fudbalera da pripremljenu strategiju sprovedu u delo i tako dalje. Dinamika fudbalske utakmice, i psihološki momentum, ipak, nisu jedno te isto. Tok utakmice sastoji se od mnoštva situacija koje predstavljaju potencijal da igrači kreiraju pozitivan ili negativan momentum. Isto tako, pozitivan momentum ne podrazumeva isključivo periode napadačke igre, kao što faza u kojoj je se jedan tim brani ne znači da je ekipa u negativnom momentumu.

Šta je, u stvari, psihološki momentum? Šta ga pokreće? I šta se to menja?

Prvi korak u razvijanju psihološkog momentuma je postojanje jednog velikog ili serije manjih događaja. Bilo da je taj događaj iznenadan i dramatičan kao što je npr. crveni karton ili odbranjen penal, ili da je u pitanju nekoliko dobrih dodavanja, driblinga i dobijenih duela; bilo da je taj događaj u direktnoj vezi sa fudbalskom igrom ili je u pitanju prekid utakmice zbog divljanja huligana kao u finalu holandskog kupa neophodan uslov za razvijanje psihološkog momentuma je da igrač prepoznaje da takav događaj poseduje snagu da generiše promenu njegove percepcije u vezi sa izvođenjem. Psihološki momentum je subjektivan, individualan fenomen. I zato određeni događaj će za jednog posedovati dovoljnu snagu da pokrene bilo pozitivan, bilo negativan momentum ali za drugog igrača taj isti događaj može biti emocionalno i kognitivno neutralan.   

Kada se takav događaj desi dolazi do dramatičnih promena u kognitivnom, fiziološkom i emocionalnom funkcionisanju pojedinca. Promene u različitim vidovima funkcionisanja se ne dešavaju sukcesivno, nego recipročno deluju jedna na drugu i na taj način nastaje spirala pozitivnog ili negativnog momentuma.  

Kada je u pitanju kognitivno funkcionisanje promene se pre svega primećuju u osećaju kontrole nad situacijom, u samoefikasnosti (smopouzdanju) i u pažnji i koncentraciju. Ako igrač događaj percipira kao pozitivan za izvođenje doći će do pozitivnih kognitivnih promena – osećaće da ima kontrolu nad situacijom, pažnju će usmeravati na stimuluse koji su od značaja za igru, a samopouzdanje će biti visoko. U suprotnom, ako igrač npr. izgubi nekoliko duela i pošalje nekoliko nepreciznih dodavanja i ove događaje interpretira kao pokretače negativnog momentuma počinje da gubi osećaj kontrole nad situacijom i veru u sopstvene sposobnosti, pa pažnju usmerava na nerelevantne stimuluse - prigovara sudijama, saigračima ili treneru, simulira povredu ili “krivicu svaljuje” na neodgovarajuću opremu, loš teren itd.

Tipične fiziološke promene koje prate događaj koji pokreće momentum igrač će, takođe, interpretirati u skladu sa svojim doživljajem određenog događaja. Pa tako, ukoliko je događaj pozitivan ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, trnci u rukama i nogama interpretiraju se kao uzbuđenje, poletnost, povišen moral, a ako je događaj negativan isti “simptomi” biće doživljeni kao strepnja (anksioznost).

Slično se događa i u sferi emocionalnog funkcionisanja. Ukoliko se događaj, pokretač momentuma, interpretira pozitivno dominiraće pozitivan afekat i biće prisutne emocije prijatnosti, sreće, ushićenosti i često olakšanja. U suprotnom slučaju, ako se događaj koji pokreće momentum interpretira kao negativan javiće se emocije poput straha, stida, uznemirenosti, strepnje, besa, frustracije, očajanja.

Sve ove promene, kao što smo videli, utiču direktno na ponašanje pojedinca, a potom preko ponašanja i na sportsko izvođenje.

Za sportove kao što je fudbal u kojima su dva suparnika direktno suprotstavljena za razvijanje momentuma važan je i faktor protivnika. Da bi jedan tim razvio pozitivan momentum potrebno je da se u suparničkom timu dešava suprotan proces. Odnosno, da bi pozitivan momentum imao i pozitivan uticaj na izvođenje i krajnji rezultat neophodno je da suparnički tim bude u negativnom momentumu. Ako disbalalnsa nema najverovatnije će se voditi bitka na sredini terena sve dok jedan ne popusti.

Može li se momentum proizvesti i može li se momentum kontrolisati?

Sportisti često momentum opisuju kao nekakvu nevidljivu silu, nastalu spolja, koja je van njihove kontrole. Kao da se momentum, bilo pozitivan ili negativan, gradi sam od sebe. Pa tako, kada opisuju pozitivan momentum kažu da su imali “vetar u veđa”,a kada opisuju negativan momentum izjavljuju da se “sve urotilo protiv njih”. Ovakav osećaj je rezultat toga što se mentalne promene gotovo simultano sa događajima na terenu dešavaju velikom brzinom i sve se menja iz trenutka u trenutak. Zbog brzog razvoja događaja najčešće nismo u stanju da ih svesno obradimo pa u nedostatku boljeg objašnjenja konstatujemo da nas je nešto pokrenulo ili se pak sve urotilo protiv nas. Brzina razvoja događaja je važan činilac pokretanja momentuma. Što više pozitivnih događaja u što kraćem vremenskom periodu proizvodi snažnija pozitivna osećanja, veći osećaj kontrole, bolju koncentraciju na relevantne stvari i povišeno samopouzdanje. Ako su dobri potezi “razvučeni” na duži vremenski period igrači ih neće doživeti kao pozitivan momentum. S druge strane, što više grešaka u što kraćem vremenskom periodu znači snažije osećanje nezadovoljstva, koncentracija i samopouzdanje padaju pa je i verovatnoća da igrači takve događaje dožive kao začetak negativnog momentuma veća. Ukoliko u tom trenutku ne uspostave kontrolu nad situacijom javiće se tzv. negativna spirala događaja, greška će rađati sve veću grešku. I to se dogodilo Liverpool-u u možda najvažnijoj utakmici u borbi za titulu. Do 78. minuta su imali kontrolu nad utakmicom, a onda je jedna greška dovela do serije grešaka. Što bi naš narod rekao – ušla im voda u uši. S druge strane, ako je prvi gol Crystal Palace-a bio rezultat greške protivničke ekipe i malo sreće, drugi posledica probuđenog entuzijazma, samopouzdanja i koncentracije, treći je sasvim sigurno rezultat pozitivnog momentuma. Da li je Liverpool to mogao da spreči? Jeste. Kako? Pa, da ne dozvoli da im voda uđe u uši.

Kako zaustaviti negativan momentum ili kako da voda ne uđe u uši?

Vratiti se osnovama. To znači u tehničkom smislu igrati jednostavno – dva dodira, dodavanje, igrati na sigurno i loptu držati što duže u svom posedu. Smiriti igru. Kada je lopta u posedu suparničke ekipe frustrirati protivnika agresivnom igrom, usmeravati igru ka najslabijoj karici u suparničkom timu i tome slično. U ovakvim trenucima do izražaja naročito dolazi kohezivnost ekipe i dobra komunikacija izražena kroz podršku i bodrenje od strane saigrača i trenera, i naravno ne smemo zaboraviti ni “tribine”. Nije lako, ali je izvodljivo.

Kako pokrenuti pozitivan momentum?

Pre svega važno je igrači razumeju dinamiku utakmice, da prepoznaju ključne trenutke u utakmici i da znaju koji su to događaji koji za njih i njihove saigrače predstavljaju potencijalne pokretače pozitivnog momentuma.

Momentum se ne rađa ni iz čega. On nastaje iz posvećenosti istom cilju, iz kohezivnosti tima i dobre, otvorene komunikacije u kojoj ne osuđujemo jedni druge. Naučiti kako komunicirati je veoma važno. Znati kakve poruke kada šaljemo je ponekad ključno. Razumeti na koji način promene u kognitivnom, emocionalnom i fiziološkom funkcionisanju utiču na naše ponašanje je ništa manje bitno. U tom smislu ključne reči su kontrola i samokontrola. Veštine usmeravanja pažnje i održavanja koncentracije i veština upravljanja emocijama su u praksi nerazdvojive, povezane i utiču jedna na drugu. Zato igračima treba razvijati emocionalnu inteligenciju. Zdrav odnos prema emocijama i veštine upravljanja emocijama, znači kako razvijenije veštine upravljanja pažnjom i koncentracijom, tako i više samopouzdanje i samopoštovanje.

Dakle, ako hoćete da vaš tim bude u stanju da pokrene i zadrži pozitivan momentum unapređujte kohezivnost tima, negujte principe dobre komunikacije, tenirajte veštine usmeravanja pažnje i održavanja koncentracije i razvijajte emocionalnu inteligenciju kod svojih igrača.