Postavljanje ciljeva

Kao dečak Novak Đoković je sanjao o tome da postane najbolji teniser na svetu. Još tada je sanjao da će jednog dana podići najpestižniji pehar u svetu tenisa na travnatim terenima Wimbledona. Hiljade klinaca u ovom trenutku sanja isti san! Hiljade klinaca u ovom trenutku sanja o tome da će jednog dana učestvovati na Olimpijskim igrama, da će jednog dana postati svetski prvaci, da će baš oni postići odlučujući koš ili gol u finalu nekog evropskog prvenstva. Sanjate li o tome da ćete jednog dana izaći na onaj čuveni balkon Skupštine? Snovi imaju veliku moć! Snovi nas guraju napred. Zbog tog sna ćete ustajati u cik zore i trenirati po kiši i hladnoći. Zbog tog sna ćete izdržati i dati poslednji atom snage u trenucima kada vas svaki mišić boli. Ipak, ma koliko bilo lepo, sanjati nije i dovoljno! Za uspeh je neophodno kretati se ka ostvarenju snova. Da biste išli ka ostvarenju svojih snova potrebno je da znate šta želite, zašto to želite, kako to možete da ostvarite i da se u potpunosti posvetite ostvarivanju svojih snova. Bez discipline snovi će ostati samo vaša fantazija o uspehu! Upravo u ovome je razlika između Novaka i svih onih klinaca koji svoje snove nisu dosanjali.

Tehnika postavljanja ciljeva pokazala se kao veoma korisna za usmeravanje pažnje i akcije na činioce važne za postizanje uspeha i održavanje optimalnog nivoa motivacije u dužem vremenskom periodu. Tehnika postavljanja ciljeva pomoćiće vam da razdvojite bitno od nebitnog i usmerite pažnju na ono što je nepohodno učiniti kako bi se zadatak ispunio. Postavljeni ciljevi će vas podstaći da uložite više napora u ostvarivanje zadataka i budete istrajniji na tom putu jer dostizanje cilja služi kao podsticaj i nagrada za uloženo. Takođe, postavljanje ciljeva ohrabriće vas da pronalazite nova, kreativna rešenja za probleme na koje nailazite i da razvijate nove strategije učenja.

Ova tehnika ima nekoliko principa:

1. Neophodno je da ciljevi koje postavljate budu precizno definisani i izraženi u jedinicama ponašanja koje je moguće meriti.

Veoma često čujem sportiste koji govore da im je cilj da “daju sve od sebe”. Iako je želja da se pruži maksimum iskrena, problem sa ovako postavljenim ciljevima je u tome da oni nisu precizno definisani. U ovom slučaju je gotovo nemoguće precizno utvrditi da li je vaš cilj ispunjen jer se u proceni oslanjate na subjektivni osećaj. Zato pokušajte da, u razgovoru sa trenerom ili psihologom, utvrdite šta konkretno za vas znači “daću sve od sebe”. Rastavite “daću maksimum” na njegove sastavne delove i za svaki utvrdite vašu trenutnu poziciju, a potom i nivo na kojem želite da budete.

2. Ciljevi koje sebi postavljate treba da budu dostižni; ni previše teški, niti previše laki.

I previše teški, i lako dostižni ciljevi dovode do pada motivacije. Previše teški ciljevi dovode do pada motivacije zato što u datom trenutku predstavljaju “preveliki zalogaj”, stalno vam izmiču i izazivaju osećanje frustracije. S druge strane, ono u čemu uspevate bez imalo ili vrlo malo uloženog napora vas neće motivisati – Pa, zato što je previše lako :). Pravilno postavljen cilj je dobro odmeren cilj. To je onaj cilj koji se nalazi tik ispred vas, ali je trenutno van domašaja. Kada ostvarite takav cilj vreme je da postavite novi. Idite korak po korak, penjite se stepenik po stepenik. Za uspeh su potrebni vreme i strpljenje.   

3. Odredite vremenski rok za ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Kada ste sebi postavili dostižan - ni previše težak, niti previše lak – cilj odredite u kom vremenskom periodu ćete cilj ostvariti. Kada ne postoji vremensko ograničenje ljudi generalno pokazuju tendenciju da odugovlače i odlažu obaveze, dok u situacijama kada imaju krajnji rok obično rade mnogo efikasnije.  

4. Postavite dugoročne, ali i kratkoročne ciljeve.

U svakom sportu postoje ciklusi koji mogu biti dugački kao što je četvorogodišnji olimpijski ciklus ili kraći kao što je takmičarska sezona. Korisno je da odgovorite na pitanje gde vidite sebe za četiri godine ili šta očekujete da ostvarite do kraja takmičarske sezone, a potom koristite kratkoročne ciljeve kao strateške korake ka ostvarivanju konačnog cilja.

5. Postavite sebi ciljeve za svaki trening, a ne samo za takmičenje.

Duško Vujošević ima običaj da kaže da je za njega trening važniji od utakmice. Na stranu lične (ne)simpatije, Vujošević je u ovome apsolutno u pravu! Kako trenirate, tako ćete se i takmičiti! Obratite pažnju na to da sam napisala “kako”, a ne “koliko”. Kvalitet treninga je daleko važniji od toga koliko sati dnevno provedete vežbajući. Ako postavljate mikro ciljeve za svaki trening, ako znate odgovore na pitanja “šta”, “kako” i “zašto” nešto radite na treningu, unapredićete efektivnost i efikasnost treninga i imaćete bolji fokus i veću motivaciju. 

6. Naglasak stavite na ciljeve čije je dostizanje pod vašom kontrolom.

Postoje tri vrste ciljeva: 1) ciljevi u vezi sa ishodom, 2) ciljevi u vezi sa procesom i 3) ciljevi u vezi sa izvođenjem.

Ciljevi u vezi sa ishodom tiču se konačnog rezultata (pobediti, biti prvi) i usmereni su na poređenje sa drugima. Ciljevi u vezi sa procesom odnose se na usvajanje određenih veština i znanja o tehnikama i taktikama izvođenja. Ciljevi u vezi sa izvođenjem odnose se na postavljene lične standarde kao meru ličnog napretka. Iako je ishod takmičenja u sportu veoma važan, problem je u tome što ishod najčešće nije u potpunosti pod vašom kontrolom. Ono što možete da kontrolišete je usvajanje i unapređivanje veština. Zato se prvenstveno usmerite na postavljanje ciljeva u vezi sa procesom. Ispunjavanje ovih ciljeva dovešće vas do kvalitetnijeg izvođenja. Na kraju, ukoliko ste učinili sve da ostvarite ciljeve koji su u potpunosti pod vašom kontrolom vaši izgledi za pobedu biće mnogo veći.

7. Postavite ciljeve iz različitih oblasti – fizičke, taktičke, tehničke ali i mentalne pripreme.

Svaka od ovih oblasti je podjednako važna za uspeh u sportu i zanemarivanje bilo kog segmenta usporiće vaš napredak. Potrudite se da svakoj oblasti posvetite dovoljno pažnje i da ravnomerno napredujete u svakoj od njih.

8. Postavite optimalan broj ciljeva.

Česta greška koju sportisti prave je da žele što više i to što pre. Kao što sam rekla, ako želite da budete uspešni potrebno je da budete strpljivi i zato u razgovoru sa trenerom, uzimajući u obzir fazu takmičarskog procesa, napravite dobru strategiju i odredite prioritete kada su u pitanju ciljevi koje želite da ostvarite.

9. Potrudite se da ciljeve određujete u pozitivnim terminima.

Kad god je to moguće umesto “Neću raditi…” koristite formulaciju “Hoću…”. Dakle, ne “Želim” ili “Trudiću se”, nego “Hoću”, “Uradiću”. :) Pažnju usmerite na ono što treba da bude prisutno u vašem repertoaru ponašanja, a ne na ono što želite da izbegnete. Na ovaj način bićete fokusirani na uspeh, a ne na neuspeh.

10. Identifikujte moguće prepreke na koje ćete nailaziti.

Ostvarivanje ciljeva je proces tokom kojeg ćete nailaziti na mnogobrojne prepreke. Zato pokušajte unapred da odredite na kakve teškoće ćete nailaziti u procesu ostvarivanja svojih ciljeva jer će vam to omogućiti da budete spremni da na njih odgovorite i pomoći će vam da probleme na koje nailazite ne koristite kao izgovore. Važno je da znate da je prevazilaženje prepreka ponekad van vaše kontrole. Ono na šta ne možete da utičete su npr. vremenski uslovi i kvalitet protivnika. Takve prepreke jednostavno zaboravite! Pažnju usmeravamo na ono što je pod našom kontrolom. Ono što možete da kontrolišete je napor koji ulažete i kvalitet treninga. Kada su u pitanju psihološki faktori posebno obratite pažnju na nestrpljivost, mehanizam racionalizacije, strah od uspeha ili strah od neuspeha i na moguće distraktore u okruženju. Veoma je važno i da obezbedite potporu za ostvarivanje ciljeva. Podelite svoje ciljeve sa vama bliskim ljudima (saigračima, prijateljima, roditeljima, trenerom), razgovarajte sa njima na koji način mogu da vam pomognu da ostanete na pravom putu i odredite s kim ćete razgovarati kada zapadnete u krizu.  

11. Budite fleksibilni.

Ciljevi nisu uklesani u kamenu! Ako vidite da se stvari ne odvijaju onako kako ste zamislili redefinišite svoje ciljeve. Vratite se na početak razmislite da li nešto radite pogrešno, utvrdite šta možete da promenite u svom pristupu problemu i pokušajte da prilagodite svoje ciljeve novim okolnostima.   

12. Obavezno zapišite svoje ciljeve!

Znam, veliki broj onih koji ovo čitaju su u ovom trenutku pomislili – Boooriiing! Na žalost, moraću da vas razočaram. :) Ovde naročito važi ona “Pametan piše, budala pamti”. Zapisivanje ciljeva će vas naterati da odlučite šta zaista želite i olakšaće vam da razdvojite bitno od nebitnog. Čitanje onoga što ste zapisali motivisaće vas na akciju. Vraćanje na ranije zapisano omogućiće vam da uvidite u čemu grešite, ali će vam poslužiti i kao dodatni motiv jer možete da vidite, crno na belo, šta ste sve do sada postigli. Neka vaši ciljevi budu obavezan deo dnevnika treninga, a dnevnik svedočanstvo o vašim uspesima kojem ćete sve vraćati u dobru i u zlu.