Jul 23, 2014

Stockdale paradoks – Kad te nevolja čini jačim



Stockdale paradoks je dobio ime po američkom admiralu Jimu Stockdaleu koji je preživeo osam godina zarobljeništva u Vijetnamu. Po nekome su ga morali nazvati. Admiral Stockdale, ipak, nije jedini čovek sa ovakvom životnom pričom. Svedočenja brojnih ljudi koji su preživeli gotovo nezamislive nesreće, ratove, decenije u zatočeništvu, užasne prirodne katastrofe, teške bolesti imaju nešto zajedničko. To su: optimizam izražen kroz veru da će preživeti, ali i uverenje da to iskustvo mogu da nadvladaju i pretvore ga u lični trijumf i veliku životnu lekciju.     

Jim Collins je u knjizi Good to Great preneo svedočenje admirala Stockdalea. Ono što je Collinsa najviše začudilo je Stockdaleova tvrdnja da oni najoptimističniji nisu preživeli zarobljeništvo. Kako to? Stockdale kaže da su to oni koji su bili uvereni da će izaći do Uskrsa, pa kad se to nije dogodilo verovali su da će slobodu ugledati do Božića; a kad se ni to nije dogodilo s nadom su čekali sledeći Uskrs... Na kraju su umirali od „slomljenog srca“. To su oni koji su izbegavali da prihvate realnost. Nadali su se da će sve ružno vremenom jednostavno nestati. Ova vrsta samoobmanjivanja donosi kratkoročno olakšanje, ali na duge staze kada dođe neizbežan trenutak u kojem pojedinac mora da se suoči sa realnošću to postaje nešto sa čim on ne može da se nosi.






Suština Stockdaleovog paradoksa je u tome da moramo sačuvati veru da ćemo na kraju prevladati sve nedaće ma koliko one bile velike i teške, ali da se istovremeno moramo suočiti sa surovim činjenicama okrutne realnosti. Pouka koju ovaj fenomen nosi je – vera i iskrenost. Nikada ne sumnjaj u svoje sposobnosti, ali istovremeno budi surovo iskren prema sebi.

Odabrati optimizam za većinu ljudi nije previše težak zadatak. Međutim, samo uveravanje da će na kraju sve biti dobro neće vam doneti korist. Moraćete optimizam da udružite sa surovom iskrenošću i odlučnošću da činite nešto povodom situacije u kojoj se nalazite. To je već znatno teže. Niko ne želi da prizna da je u nečemu loš, da ima mana i slabosti. Ali suočavanje sa surovom istinom je jedini siguran put za rast i napredak.  

Ako malo razmislite videćete da je vrhunski sport satkan od ovakvih paradoksa. Konstantno ćete morati da udružujete suprotstavljena i naizgled nepomirljiva uverenja, pri čemu su oba tačna i korisna.

Moraćete da imate dozu arogancije i drskosti, a da ostanete skromni.

Moraćete da crpite snagu radeći stvari na onaj način koji vam uliva poverenje, a da istovremeno ostanete otvoreni za nove mogućnosti.

Moraćete istovremeno da budete nezavisni u svojim nastojanjima da dođete do cilja i da sarađujete sa drugima.

Moraćete da budete fokusirani na ono što radite kao da je to jedina i najvažnija stvar u životu, ali istovremeno i da imate balans.

Moraćete da se oslanjate na svoje iskustvo i stečeno znanje, ali istovremeno i da budete otvoreni za nova iskustva i poglede.

Moraćete da budete samouvereni, ali istovremeno i nezadovoljni onim što postižete.

Ovo su samo neki od paradoksa koji čine svakodnevicu vrhunskog sportiste.


Možete li da se setite još nekih? Koji su vaši paradoksi? 



P.S. Nisam zaboravila na obećanje. Sledeći blog post posvetiću tehnici mentalnog vežbanja (vizualizacije) koja veoma jednostavno postaje deo svakodnevnih treninga.


No comments:

Post a Comment