Stockdale
paradoks je dobio ime po američkom admiralu Jimu Stockdaleu koji je preživeo osam
godina zarobljeništva u Vijetnamu. Po nekome su ga morali nazvati. Admiral
Stockdale, ipak, nije jedini čovek sa ovakvom životnom pričom. Svedočenja
brojnih ljudi koji su preživeli gotovo nezamislive nesreće, ratove, decenije u
zatočeništvu, užasne prirodne katastrofe, teške bolesti imaju nešto zajedničko.
To su: optimizam izražen kroz veru da će preživeti, ali i uverenje da to
iskustvo mogu da nadvladaju i pretvore ga u lični trijumf i veliku životnu
lekciju.
Jim
Collins je u knjizi Good to Great preneo svedočenje admirala Stockdalea. Ono
što je Collinsa najviše začudilo je Stockdaleova tvrdnja da oni
najoptimističniji nisu preživeli zarobljeništvo. Kako to? Stockdale kaže da su
to oni koji su bili uvereni da će izaći do Uskrsa, pa kad se to nije dogodilo
verovali su da će slobodu ugledati do Božića; a kad se ni to nije dogodilo s
nadom su čekali sledeći Uskrs... Na kraju su umirali od „slomljenog srca“. To
su oni koji su izbegavali da prihvate realnost. Nadali su se da će sve ružno
vremenom jednostavno nestati. Ova vrsta samoobmanjivanja donosi kratkoročno
olakšanje, ali na duge staze kada dođe neizbežan trenutak u kojem pojedinac
mora da se suoči sa realnošću to postaje nešto sa čim on ne može da se nosi.
Suština
Stockdaleovog paradoksa je u tome da moramo sačuvati veru da ćemo na kraju
prevladati sve nedaće ma koliko one bile velike i teške, ali da se istovremeno
moramo suočiti sa surovim činjenicama okrutne realnosti. Pouka koju ovaj
fenomen nosi je – vera i iskrenost. Nikada ne sumnjaj u svoje sposobnosti, ali
istovremeno budi surovo iskren prema sebi.
Odabrati
optimizam za većinu ljudi nije previše težak zadatak. Međutim, samo uveravanje
da će na kraju sve biti dobro neće vam doneti korist. Moraćete optimizam da
udružite sa surovom iskrenošću i odlučnošću da činite nešto povodom situacije u
kojoj se nalazite. To je već znatno teže. Niko ne želi da prizna da je u nečemu
loš, da ima mana i slabosti. Ali suočavanje sa surovom istinom je jedini siguran
put za rast i napredak.
Ako
malo razmislite videćete da je vrhunski sport satkan od ovakvih paradoksa.
Konstantno ćete morati da udružujete suprotstavljena i naizgled nepomirljiva
uverenja, pri čemu su oba tačna i korisna.
Moraćete
da imate dozu arogancije i drskosti, a da ostanete skromni.
Moraćete
da crpite snagu radeći stvari na onaj način koji vam uliva poverenje, a da
istovremeno ostanete otvoreni za nove mogućnosti.
Moraćete
istovremeno da budete nezavisni u svojim nastojanjima da dođete do cilja i da sarađujete
sa drugima.
Moraćete
da budete fokusirani na ono što radite kao da je to jedina i najvažnija stvar u
životu, ali istovremeno i da imate balans.
Moraćete
da se oslanjate na svoje iskustvo i stečeno znanje, ali istovremeno i da budete
otvoreni za nova iskustva i poglede.
Moraćete
da budete samouvereni, ali istovremeno i nezadovoljni onim što postižete.
Ovo su
samo neki od paradoksa koji čine svakodnevicu vrhunskog sportiste.
Možete
li da se setite još nekih? Koji su vaši paradoksi?
P.S. Nisam zaboravila na obećanje. Sledeći blog post posvetiću tehnici mentalnog vežbanja (vizualizacije) koja veoma jednostavno postaje deo svakodnevnih treninga.
